Kapadokija Turska

Ukratko o Kapadokiji

Kapadokija je regija koja se nalazi u središnjem delu Turske. Predstavlja visoravan (oko 1.000 mnv), vulkanskog porekla sa zanimljivim reljefnim strukturama koje predstavljaju mamac za turiste iz celog sveta. Na sam pomen reči Kapadokija, prvo što padne na pamet prosečnom turisti su baloni, zapravo mnogo balona u vazduhu sa prelepim pejzažom u pozadini. Istina je da su baloni sa toplim vazduhom jedan od simbola ove regije, ali isto tako nije istina da je to jedino što ova regija može da ponudi. Đavolja Varoš svojim reljefom podseća na prizore Kapadokije, uz napomenu da je Kapadokija nekoliko hiljada puta veće površine.

Kako do Kapadokije u Turskoj?

Kapadokija je povezana sa ostatkom zemlje aerodromima u Nevšehiru i Kajzeriju, a sa njih postoji kombi prevoz do destinacije koju želite. Orijentacije radi, cena transfera od aerodroma u Nevšehiru do Goremea je oko 5€. Takođe, do Kapadokije postoje i redovne autobuske linije sa mediteranskog primorja, koje sam koristio. Konkretno, putovao sam iz Oludeniza za Goreme. Autobus je bio prazan, nov i veoma komforan, a noćna vožnja je trajala 12h, jer je udaljenost skoro 900 km. Tokom ove udobne vožnje postoji i posluženje, a cena karte je bila svega 13€! Ovo mi je bila najlakša opcija jer ne postoji direktna avio linija iz ovog dela primorja. Sve konekcije idu preko Istanbula, a cena avio karte je bila desetostruko viša, a vreme putovanja skoro isto.

Kako odabrati lokaciju za smeštaj u Kapadokiji?

Ovo pre svega zavisi od toga kako zamišljate da provodite dane i koliko ste vremena odvojili za posetu Kapadokiji. Turisti se u Kapadokiji prosečno zadržavaju 2,5 noći (informacija iz hotela u kojem sam odseo), što je dovoljno ukoliko želite da iskoristite priliku za mini odmor i da sa nekoliko organizovanih izleta posetite "najbitnije" lokacije u okolini. Iz mog ugla, ovo je premalo da bi se Kapadokija osetila i doživela na pravi način.

Odabir smeštaja dosta zavisi od toga da li planirate da iznajmite automobil. Ukoliko imate u planu, totalno vam je svejedno u kojem od gradića ćete se smestiti. Ukoliko vam rent-a car ipak nije u planu (kao što nije bio ni meni), najbolja lokacija je definitivno Goreme, jer ima centralnu poziciju u odnosu na sve bitne lokacije koje bi trebalo posetiti. U njemu sam proveo 7 dana, što je menadžeru hotela u kom sam odseo, bilo pomalo čudno.

Goreme je centar zbivanja regije. Građevine jednog dela grada su uklesane u stene, što ga čini interesantnim i nesvakidašnjim. Danas su to uglavnom hoteli, a sobe koje se nalaze u kamenu, iznajmljuju se kao "cave rooms". U njima ćete se možda osećati kao stari Grci, koji su nekada davno naseljavali ovu regiju i živeli u sličnim pećinama u okolnim brdima. Fasade su najčešće od prirodnog kamena, pa je sve nekako bajkovito, posebno uveče kada se upali dekorativna rasveta.

Prevoz po Kapadokiji

Za prevoz po Kapadokiji sam koristio međugradske autobuse (dolmuše) i taksi. Na autobuse ne možete previše da se oslonite jer je zvanično vreme polazaka samo mrtvo slovo na papiru. Lako se može desiti da čekajući na stanici, provedete sat vremena i da je za to vreme trebalo da prođu dva autobusa. Jedina pouzdana linija je Goreme - Nevšehir. Taksi nije skup - 5 tlr start i isto toliko svaki pređeni kilometar (1€ = 9 tlr), tako da za 4-5€ stižete gde želite.

Da li ste čuli za doline Kapadokije?

Priroda je u Kapadokiji kreirala zanimljive reljefne strukture različitih oblika, ali i doline o kojima se znatno manje piše. U dolinama se nalaze staze za pešačenje, koje prolaze kroz jako zanimljive predele. Iz centra Goremea, možete peške da dođete do većine dolina. Najpoznatije doline se nazivaju Love, Rose, Red, Pigeon... Zapravo nema potrebe da se zamarate imenima (koja su pomalo i besmislena), dovoljno je da pogledate mapu i da se orijentišete kuda bi trebalo da idete. Frapantno je da sam u dolinama susretao samo po nekoliko ljudi tokom dana. Jedino su bili posećeni vidikovci do kojih se stiže automobilima. Masovni turizam u praksi. U dolinama sam peške prelazio po 20-25 km dnevno. Ludo, ali za mene pravi način da se stvarno upozna okolina i uživa u čarima nestvarnih predela.

Kako iskoristiti vreme u Kapadokiji?

Baloni su simbol Kapadokije. Letovi balonom se organizuju isključivo ujutru u periodu 06:30-07:30, zbog određenih atmosferskih uslova (tačni termini zavise i od doba godine). Lako se može desiti da nema letova i po deset dana zbog nepovoljnih uslova, pre svega vetra. Baloni se podižu i na visinu do 1.200 m, ali ćete najčešće primetiti da su na visini od 200-300 m. Cena leta se inače kreće od 150-200€ po osobi, ali je ove godine epidemija doprinela da zbog manje posete, cene budu znatno niže, pa se možete voziti balonom i za manje od 100€ (zavisi od vaše sposobnosti za cenkanje).

Najlepši utisak ćete imati ako balone posmatrate sa uzvišenja, jer se tada možete naći u njihovoj ravni. Najpopularnije je uzvišenje iznad Goremea, gde se ujutru sjate stotine (u sezoni hiljade) turista kako bi uživali u prizoru i napravili svoju omiljenu fotografiju. Postoje i oni koji preteruju u ovoj nameri. Videćete ih kako jurcaju u venčanicama i večernjim haljinama po prašini dok ih prate namučeni fotografi (ili češće "jače polovine"), kako bi napravili što bolje fotografije i prikupili koji lajk više. Za nas jednostavnije, dovoljno je samo sedeti i uživati u kadrovima.

Popularno je iznajmljivanje oldtajmera sa vozačem. Postoje određene rute kojima će vas provozati, dok vi sedite na zadnjoj klupi kabrioleta i uživate u predelima i vetru u kosi. U ovom Ruskinje dominiraju.

U okolini Goremea se nalazi nekoliko rančeva gde se uzgajaju konji. Takođe, možete uzeti i časove jahanja ili iskoristiti priliku da uz pratnju vodiča jašete kroz peščane doline. Kamile su još jedna od atrakcija Kapadokije. Pošto okruženje podseća na pustinju, nije neobično da se u celu priču ubace i kamile. Postoji jedan ranč gde ih uzgajaju i koji možete posetiti, ali ćete imati priliku da ih sretnete i na prometnim mestima gde će vam ponuditi jahanje ili fotografisanje.

Posetite zanimljive gradiće po Kapadokiji

Nevšehir je veoma lep grad. Zbog više sadržaja, večeri sam uglavnom provodio u njemu. Veća je ponuda restorana brze hrane i prodavnica i sve je znatno povoljnije nego u Goremeu koji je turistički centar. Ovde možete pojesti doner, kupiti baklave i tulumbe na kilo, nabaviti pistaće, leblebiju i ostale grickalice. Postoje i 2 šoping mola, ukoliko neko želi u kupovinu. U njemu nisam sretao turiste, engleski ne priča skoro niko, ali mi je ostao baš u lepom sećanju. Autobuskom linijom je povezan sa Goremeom, busevi idu na svakih pola sata, a vožnja traje oko 35 min (cena karte 5 tlr).

Avanos je obavezna destinacija na organizovanim turističkim turama. Promoviše se kao grad grnčarije, pa se na svakom ćošku nalaze samostalne radionice. Centar Avanosa je star i podseća na centar Novog Pazara ili Sarajeva. Tu se nalazi i nekoliko restorana. U njemu se nalazi muzej kose, za koji ćete pronaći preporuke na netu. Sam muzej je grnčarska radionica koja je nekoliko svojih prostorija odvojila za tu namenu. Priču su bazirali na tome da svaki ženski posetilac koji želi da ostavi pramen svoje kose sa podacima, ulazi u lutriju koja se pravi na kraju svake godine, a pobednica dobija ponovno putovanje u Kapadokiju. Kad sam vlasniku rekao da sam iz Srbije, nakon toga se nisam osećao dobrodošlo jer su između sebe krenuli da se domunđavaju iz nepoznatog razloga. Ništa posebno, možete preskočiti.

Zanimljivost - ručao sam u restoranu Ocakbaşı Urfa Sofrası na glavnom trgu. Došao sam do njega jer sam video da ima veliki broj odličnih ocena na Trip Advisoru i Google-u. Nakon obroka koji je bio potpuno razočaranje i ispod proseka po kvalitetu, prišla mi je hostesa sa telefonom i na turskom krenula da traži da dam najviše ocene na pomenutim platformama. Eto, kako se dolazi do ocene 4,8 na Trip Advisoru. Naravno nisam to uradio, a vi zaobiđite obroke u restoranima na glavnom trgu Avanosa.

Ortahisar - nećete ništa propustiti ukoliko ne posetite ovo selo. Osim tvrđave na koju se možete popeti (ulaz 5 tlr), ništa nije vredno pomena. Moram da naglasim i da tvrđava nije za svakog. Stepenice su poprilično strme i nebezbedne. Uchisar morate da obiđete! Mesto je malo, ima dve zanimljive uličice i tvrđavu koja se uzdiže iznad ovog simpatićnog gradića. Iskoristite priliku da se popnete na nju i uživate u pogledu na lepote Kapadokije. Cena ulaznice je 15 tlr. Cavusin je malo mesto koje ćete posetiti ukoliko budete šetali dolinama. Nalazi se na trasi jedne od pešačkih staza. Osim taksi stanice, nekoliko zanimljivih stena i dućana antikviteta, ništa nije vredno pomena.

Hrana u Kapadokiji

Hrana u regiji je ista ili slična kao i u ostalim regijama Turske koje sam do sada posetio. Postoji nekoliko jela koja su specifična za ovo područje. "Pottery kebab" je specijalitet Kapadokije. To je zapravo meso koje se ukuvava i bari sa povrćem u zemljanoj posudi. Zanimljivo kod njega je to što zemljana posuda i njen poklopac "zapeknu" prilikom pripreme, pa je cela ceremonija oko otvaranja pred očima gosta. Služi se na zapaljenom tanjiru, a kada se vatra priguši, šef kuhinje pred vama otvara i razbija posudu. Kao obrok - mali i ništa posebno, ali je zanimljiv sam šou. Kaserole su jelo koje je ovde rasprostranjeno. Meso, sir i povrće zapečeni u zemljanoj tavi. Ok, ali ništa neviđeno.